Spisak pesama:
| 1. | Mars Mantra |  |
| 2. | Phantom Antichrist | |
| 3. | Death to the World | |
| 4. | From Flood Into Fire | |
| 5. | Civilisation Collapse | |
| 6. | United in Hate | |
| 7. | The Few, the Proud, the Broken | |
| 8. | Your Heaven, My Hell | |
| 9. | Victory Will Come | |
| 10. |
Until Our Paths Cross Again |
Trinaesto po redu studijsko izdanje nemačkih thrash metal legendi, naslednik ostvarenja Hordes Of Chaos iz 2009. godine, stiglo je do publike prvog juna ove godine pod nazivom Phantom Antichrist. Po prvi put Kreator album potpisuje kuća Nuclear Blast Records.
Pre nego što počnem sa razmatranjem albuma s muzičke strane, trebalo bi malo pažnje posvetiti omotu albuma i bukletu. Već na prvi pogled se vidi da je dosta truda uloženo u stvaranje ovog albuma u poslednje tri godine. Naslovna strana je delo Wesa Benscotera, koji je poznat po svojim radovima za Slayer, Black Sabbath, Nile, itd. On se odlučio da na omotu ovog albuma prikaže Kreator demona koji jaše na četvorolgavom konju, i za sobom povlači obešene ljude, dok je u pozadini krvavo nebo. Za rad na omotu limitiranog izdanja, kao i bukleta bio je zadužen nemački umetnik Jan Meininghaus. Oba rada su jako detaljno urađena, i to u "old skul" varijanti, što doprinosi posebnosti ovog izdanja. No, pređimo na muziku.
Trebalo bi na napomenuti da se na ovom albumu ne očekuje klasičan Kreator zvuk. Pesme su melodičnije, progresivinije, u nekim pesmama se čak i javlja akustična gitara. Ovaj album predstavlja nadovezivanje na Hordes of Chaos i u odnosu na njega korak napred u muzičkom razvoju benda.
Album započinje instrumental Mars Mantra, koja je promišljeno postavljena na prvo mesto, jer je najbolji pokazatelj onoga što možete očekivati na albumu. Klasika brzog Kreatora prožeta zanimljivim melodijama. Na ovu pesmu nastavlja se naslovna Phantom Antichrist, koju smo imali prilike da čujemo (kao i da pogledamo spot) pre samog izlaska albuma. Frontmen benda, Mille Petrozza za naziv ove pesme kaže da nema nikakve veze sa satanizmom, ili bilo čim sličnim, već da “Ono o čemu pesma suštinski priča je masovna manipulacija putem medija”.
Izražajnost bubnjeva i gitare je periodično smenjuje, kao i brzi ritmovi i sporije melodije, rifovski je dovedena do perfekcije, što je, sveukupno, čini jako slušljivom i upečatljivom. Death to the World prati seriju odličnih i zaraznih rifova. U ovoj pesmi postaje očigledno da se ovaj album razlikuje od prethodnih. Ta razlika se ogleda pre svega u pomalo neobičnom tekstu u kom Mille postavlja retorička pitanja Majci Prirodi želeći da sazna zašto je svakodnevno uništavamo, to nije, složićete se, nešto što smo do sada mogli čuti iz njihovih pesama, ali je ovakav tekst zasigurno rezultat prethodno pomenutog progresivnijeg pristupa muzici na ovom albumu, koji kulminira u sledećoj numeri - From Flood into Fire.
Ova pesma simboličnog naziva, zajedno sa narednom Civillisation Collapse jesu moji favoriti na albumu. Melodičnost četvrte pesme je savršeno ukombinovana sa pomalo nostalgičnim tekstom i Milletovim glasom uklopljenim za njeno izvođenje. U refrenu se pojavljuje dvoglas, gde refren peva i gitarista Sami, čime su postigli da pesma zvuči posebno moćno i tako zavede slušaoca.
Ljubitelji Kreatorovih prvih albuma bi ovu pesmu iskoristili kao dokaz da su pesme benda s godinama postale mekše i blaže, što ne osporavam, ali je ovaj album i rezultat dugogodišnjeg muzičkog sazrevanja svih članova sastava. Civilisation Collapse je pesma sa zanimljivim introm i obrtom, prelaskom iz relativno sporog u brz ritam propraćen Milletovim glasom koji je savršeno uvežban za brze pesme.
Sledi United in Hate, koja ima neočekivan intro akustične gitare koji prekidaju bubnjevi, a zatim se uključuju gitare uz vokalov vrisak. Dosta stvari se dešava na početku, a ostatak pesme prolazi bez nekog pečata, osim kratke o brze solaže na sredini pesme i dvoglasa u refrenu. Još jedna numera sa bubnjevima u introu je The Few, the Proud, the Broken u kojoj se oseća Kreator sa Hordes of Chaos, uz pojavu akustične gitare u jednom delu. Na redu su tri poslednje pesme na albumu - Your Heaven, My Hell, Victory Will Come i Until Our Paths Cross Again.
U Your Heaven, My Hell na početku nam se Mille obraća skoro šaputavim glasom nakon čega sledi obrt, kojim su se na ovom albumu dosta služili. Ovo je pesma sa najdužom solažom koja je primetno teška za sviranje. Slična solaža postoji i u Victory Will Come, pesmi ohrabrujućeg teksta. Završnicu krajnje zanimljivog i neočekivanog albuma čini pesma Until Our Paths Cross Again. Ima akustičan intro, nakon kog električna gitara ponavlja istu melodiju. Akustičnu gitaru ubacili su još na par mesta u ovoj pesmi. Rif je zanimljiv i lako pamtljiv, upečatljiv završetak albuma.
Sveopšti utisak koji nosim nakon slušanja ovog albuma je i više nego dobar. Može se reći da su posle ne toliko uspešne Endorame (1999.) sa eksperimentisanjem krenuli u dobrom pravcu, jer se uz svu tu melodičnost i dalje oseća oštrina Kreatora kakvog znamo. Svaka pesma na ovom albumu je kompleksna i drgačija. Svakom fanu grupe, kom se album nije svideo na prvo slušanje, dajem preporuku da album presluša još jednom imajući u vidu gore navedene činjenice.
Ocena: 5/5
Recenziju napisala Milena Mijatović
