Vreme Brutalnih Dobronamernika

Pred nama je jako interesantan poduhvat beogradskog pesnika Milana B. Popovića. Kompilacija pesama rock i metal bendova na njegove stihove stigla nam je 2010. godine. Odazvalo se 17 bendova sa željom da učestvuju u, ja mislim, jedinom projektu ovakvog tipa na ovim prostorima. Jako je interesantno čuti kako se snalaze već poznati i popularni bendovi u bojenju umetničke poezije.

Neki su se potrudili da zađu dublje u problematiku teksta, a neki i nisu... Od onih koji su se potrudili, neki su uspeli, a neki i nisu. Sve u svemu, sve pesme su ODLIČNE! No, kada je u pitanju ovakva problematika, moramo se pozabaviti i tretmanom teksta, jelte. Kolko u smislu akcentuacije, tolko i u smislu atmosferičnog bojenja ekspresije reči. Da bih svoju (estetsku, ne kvalitativnu, ne pljuvačku) kritiku što bolje dočarao, ići ću redom kroz dve paralelne, ajde da kažem, rubrike: 1. MUZIKA i 2. MUZIKA/TEKST. Let’s go!

Abonos – UrlikGrupa_ABONOS

1. Visoki artizam je nešto što je oduvek krasilo ovaj bend, i po slici, i po zvuku. Simfonični i grandiozni elementi, prosto vrve iz ove pesme. Moram primetiti i jako uspešne ritmične headbang momente! Vokal – PREDOBAR, bend – PRE***** (da se ne izražavam na internetu, svašta će ljudi da pomisle :D).

No, postoji jedan momenat, koji malo guši pesmu... Nije do bojenja teksta, već je to nadaleko rasprostranjen prog manirizam, koji i nije baš nešto posebno bio ni u momentu kada je nastao. Govorim o paternu koji se vrti i vrti sa nedovoljnom varijantnošću od 4:15 do 4:57. Jeste to široko rasprostranjeno, ali, kako kažu stari, „ako svi skaču u bunar, ne moraš i ti“. Sve u svemu, čestitao bih bendu koji neizmerno poštujem, jer su nešto najposebnije na sceni. Nastali su u vreme kada se niko nije usuđivao da plasira tako nešto!

2. Biću malo strog, ne zamerite. Postaviću samo dva pitanja:

1-Zašto bi bilo strašno samo preseći muziku na „tonem dok pogledom...“ i otići u totalno drugi ambijent?

2-Zašto je momenat „moje vene ne venu“ predstavljen isto kao i „urlam i vrištim u sebi“, kada je jasno da je akcenat reči PREVIŠE istrpeo zbog toga? Da ne kažem da sam siguran da i vi to znate. Ostali delovi pesme su SAVRŠENO predstavljeni.

Ne zameram (a ko sam ja pa da radim to), ali mislim da je vreme da se metal muzika popne na mnogo viši nivo, da tekst bude deo pesme, ne neke tamo reči koje služe radi ritmizacije vokala. Takođe mislim, izgledalo to-ne izgledalo tako, da je ovaj bend među najbližima tom cilju.

Tales Of Dark – PrahGrupa_TALES_OF_DARK

Prvoklasni doom u Srbiji! I to gde drugde do u Panonskoj niziji. Ravnica... Ništa sem praznog prostora. Čovek da odabere da li će da bude letargičan ili umetnik. I to kakav umetnik! Pravi modernistički. Zna se da je modernizam doneo jako bogate primere „umetnički dosadnog“ (Bodlerovi splinovi, Dučićeva pesma „Podne“). Snažan, spor i depresivan zvuk, posle kojeg se osećaš bogatije. Patos nije uvek loša stvar...da ne kažem da je vrlo često odraz velikog umetničkog „jastva“. Moram li da napišem nešto i o ovoj pesmi?

Hm! Uopšte nije vođeno računa o fleksiji govornog jezika... skoro uopste. Ali se desilo nešto jako interesantno. Ne znam da li su tako hteli, ali njihov ambijent je popio te reči i one sada večno plutaju u njihovoj muzici. Mada, muški growl vokal, ne da u menjanje pravog akcenta ni po koju cenu. Oba poduhvata su dobro ispala...

Seraphim – Povezuješ niti

Susrećemo se sa nešto modernijim tipom metala. Neko bi rekao da je ova pesma prepuna klišea i već čutog, pogotovu ona arpeđiranja u sredini pesme. Rekao i bio u pravu. No, u ovom slučaju, moram primetiti da je sve na mestu! Lučna ekspresija ove pesme je u potpunosti uspela. Svaki deo je logična posledica prethodnog, i u tom smislu, ova pesma je jako uspešno iskomponovana. Čak, savršeno!

Jako interesantno tretiran vokal. Ako me uvo ne vara, to je neki blagi auto-tune...

Moram priznati da mi se daleko više sviđaju ti momenti u vokalu, nego oni visoki. Pored akcentuacije „tri prsta“, ne bih ništa zamerio. Odlično obojen tekst, kako muzikom, tako i tipom pevanja (osim momenta „PRETE!“ :D ne zamerite, ali totalno je nepotreban). Sve u svemu, čestitam!

Backbone – Zarđao vek

Šta je bolje od kombinacije namuđenog gitarskog zvuka i diskretno politizovanog teksta? 

„Ovde je davno prohujao zarđao vek“. Kada ovaj bend to kaže, poverujete.

Grupa_ALOGIAAlogia i Sweety – Izdaja

Kidačina, jednom rečju! Pružam ruku za muziku koja savršeno tutnji paralelno sa tekstom! Pružam obe ruke Slađani, bez čijeg sablasnog pevanja ova pesma i u smislu reči, i u smislu muzike ne postoji!

Iskaz – Polusvet

Ovo je jedan od tipova muzike koji ne volim nešto preterano. Ne bih, zapravo ni znao šta da napišem o ovome. Znam samo da mi se više dopada od Limp Bizkit-a. Dobra muzika... Tretman teksta? Hoperski... šta drugo reći? Ali sviđa mi se ovo, ako dozvolite...

Disparador – Pokrov iznad mene

Prava vožnja kroz gradsku pustinju. Slika velelepnog grada i suviše pustog u biti. Dušan je majstor slikanja ovakvih prizora. Izvinjavam se umetniku na ovako konkretnoj i bezobrazno slobodnoj asocijaciji. Diskretan elektronski bit, i androgenost tonaliteta. Nemaš utisak ni molskog ni durskog karaktera.

Deklamacija! Konkretna i neritmizovana, prirodno teče! Odlično! Pevani momenti – ČESTITAM! Ovo je jedan od najuspelije tretiranih tekstova na ovoj kompilaciji!

Darkshines – Umiriti dan

Interesantna pesmica... Jako interesantan Cranberries vokal... Strofe su mogle malkice „sočnije“ biti aranžirane zbog specifično tankog vokala pevačice kojoj svaka čast na originalnoj boji! Ili to ili malko više reverba i prostora u liniji vokala. To biH bilo to! Lepo! :)

Grupa_ART_DILERArt Diler – Dok me pogledom streljaš

Možda je ovo malo manje moglo biti u klasičnom baladnom rok maniru, ali neka! Ovim momcima se to oprašta, jer oni to dobro rade! Njima je muzika u srcima, a to znam iz ličnog iskustva. Osetio sam ih na nebrojenim svirkama, i uvek mi je bilo lepo! Kao i sad. Jes da nemam utisak da slušam ovu kompilaciju, već njihov album, ali kao što rekoh, ovi momci to dobro rade, i stvaraju lepu muziku!

Atlantida – Talasi

Ma da li je moguće da ovo radim? :)))

Nikad ne bih rekao da će ovo da se desi. Moj doskorašnji bend, moji veliki doživotni prijatelji... Od 38 pesama kolko je ovaj bend snimio, ja nisam svirao na čitavih 5. Među njima je i ova, tako da nailazim na makar sitno olakšanje!

Ono što je ODLIČNO je to što ova pesma ni po čemu ne podseća na standardni zvuk benda. Što znači da je tadašnja ekipa, na čelu sa Nemanjom ozbiljno shvatila ovaj zadatak.

Primećujem interesantnu formu ove pesme. Cela muzička radnja se odvija na četiri potpuno različita platoa!

atlantida-bend-beograd-logoPosle kraćeg a la Megadeth uvoda, koji je tu nimalo slučajno, dolazi veseli durski prizvuk koji je Nemanji bio uvek omiljen! I moram reći da je savršeno legao uz tekst!

„Pusti me da ušavši izađem“... Slučajno ili namerno, Nemanja ovde peva uzlaznu liniju. Napraviću malu digresiju i baciću se na sličan postupak renesansne vokalne muzike. Svaki lamentuozni momenat predstavljan je silaznim pokretom, a veseli, npr Hristovo Vaskrsenje uzlaznim. Jes’ da ovo nema veze sa Atlantidom, ali setio sam se i dozvolio da vam to oduzme par dodatnih stotinki života.

Elem, ovde i dalje opstaje optimizam i težnja ka nebesima koja je neophodna da bi se opstalo u rokenrolu! To govorim jer poznajem Nemanju. A zašto da ne pomenem? Mada, ipak, linija pevanja je ovde mogla biti malko inventivnija...

„Sklopi sve moje talase“... Iako rečeno u imperativu, diskretno molska atmosfera dodaje i jedno malecno „molim te...“.

Maltene šizofreni prelaz baca nas bez pripreme u prostor iza Meseca gde naš junak „dlanom pruža potpuni oslonac čelu“.

Nastupa kraći intermezzo da fanovi malo headbanguju (mora i to majku mu!), pa, pomalo isklišeiran, ali besan i efektivan solo. Pa dolazi c), pa d) sa jednim interesantnim detaljem koji je mogao biti malo drugačiji. Ajde da ne ispadne da protežiram:

Mogao je isti tekst da ide. Jasno je uspostavljen autoritet veze između muzičkih platoa i delova teksta. Nepoštovanjem te veze je narušen jako interesantan postupak koji je započet ovde.

ILI DA...

... se napravi novi plato za drugačiju interpretaciju prvog dela teksta,

Međutim ono što vadi situaciju, jeste da se desila, nikako ne zlatna, ali ajd da kažem „srebrna sredina“ i pesma je, u velikoj meri uspela!

Iskreno, nije me briga što sam na Atlantidu dao daleko više reči nego na ostale bendove. Čovek sam koji mrzi formu i „objektivnu uštogljenost“. Ajmo dalje!

Amaranth – Živite li?

Au... Fantastično!

Šta uraditi u 5’48’’ sa dve rečenice? Ne postoji bolji odgovor od ove pesme! Zapanjen sam najiskrenije!

A. R. Club – Umiri me

Prvih 1’23’’ bih bez problema izbacio. Tako, desila se neka razlaganja, neko pevanje oskudno melodijom sa ne-tog-tipa specifičnim vokalom. Jako neubedljivo zvuči. Situacija se malo poboljšava od 1:23 i od 2:50 do kraja SIJA! Deklamacija muškog vokala je mogla biti malko ubedljivija. Pohvalio bih formu ove pesme - prokomponovana, svaki naredni deo, evolutivno uveden, lepši od prethodnog. Najiskrenije bih voleo da je pesma malo duže trajala, da čujemo dokle dolazi lepota muzike ovih ljudi. Nikad ranije nisam slušao ovu grupu, ali sam jako zainteresovan njihovom muzičkom smelošću i (verujte mi) lepim vokalom.

Broken Strings – Čekam

1. Da li je moguće da je melodija pevanja strofe, maltene ista kao u prethodnoj pesmi? Evo jedne kritike na raspored pesama na CD-u. Niti je dovoljno „interesantna“ sličnost niti dovoljno „ubedljiva“ razlika. Izvinjavam se Broken Stringsu, evo, vraćam se na njih! :)

Dakle, ovde je ta melodijica stvar manira tipa muzike koji sviraju ovi momci, tako da ću biti blaži prema njoj ovde. Ali ipak, ljudi, može li to malo...drugačije? Moraju li pesme biti nešto što se „pravi“? Može li malo razmišljanja i one iskrene i nepretenciozne želje da se napravi nešto makar malo drugačije?

No, ipak, moram reći da je lepa pesma! Aranžman i harmonije su jako lepe. I moram takođe reći da, svaki put kad slušam ovaj bend uživo, izađem iskreno nasmejan i raspoložen. Bez cinizma!

2. Trudim seda izbegnem...

Ne, nisam pogrešio u pisanju. Evo ponoviću.

Trudim seda izbegnem. I dodati.

A tako bihti...

Instant Karma – Ponosgrupa_INSTANT_KARMA

Hihi! Interesantan zvuk!

Prisustvujemo mešavini prljavog zvuka divljeg zapada i vokala a la Partibrejkers. Hehe, tačno mogu da zamislim pevača a la Cane sa naočarima za sunce kako sa bendom na drvenoj bini u teksasu peva pred 2-3 kauboja. I to sve kao uvod u neki Tarantinov film! Čekaj čekaj! Krenuo sam da pišem kako mi se ne dopada spoj tematike teksta i tipa muzike u ovoj pesmi, a kako sam krenuo da razvijam priču i idem u maštarije, tako je ova pesma počela da mi se dopada! Bez preterivanja!

Staću ovde.

Asphalt Chant – Oprost

Krenuću od tretmana teksta i primetiti, odmah na početku, greške.

1- „Iza ramena“.

Trebalo bi uočiti da je pesnik mislio na množinu imenice „rame“, ne na jedninu! Jeste da je začkoljica u tome da je genitiv te imenice potpuno isti u oba broja, ali jedna razlika postoji. U akcentuaciji. Iza rAmena – jednina; iza ramEna – množina. Eto jedne kratke lekcije iz srpskog jezika

2- „Za dane rastrzane“.

Muški vokal zvuči kao da je rekao „ostrzane“. Samo pažljivim slušanjem se čuje da je, ustvari, tiho izgovorio „r“ i zatvoreno „a“ otpevao. SAMO pažljivim slušanjem to može da se čuje... isuviše PAŽLJIVIM slušanjem.

3- Malo nesiguran ulaz u pesmu.

4- Bubanj u double time-u i deklamacija teksta. Zašto je prekopirana drugi put? Zašto nije ponovo snimljena sa malo drugačije izgovorenim tekstom? Da, bitno je!!!

Ok, a sad ide malo drugačiji koncept. Počeću od deklamacije. Odlična je! Najbolji deklamativni momenat na ovom CD-u! S tim što i dalje tvrdm da je trebao biti ponovo snimljen, ne prekopiran. Jako interesantni vokali i prelep ambijent koji SAVRŠENO leži uz tekst. „Nema oproštaja koji ti na ponudu mogu dati“ – a okruženje pliva u pastoralnom i srećnom duru! Da, postoji pojam „lepa mržnja“ koja ne podrazumeva želju da povrediš osobu kojoj je upućuješ, već povlačiš crtu na prag duše i zabranjuješ ulazak onome koji ne zaslužuje više da uđe. Naravno to nije ružni ne-oprost, već onaj koji daje šansu da ga zaslužiš kada TI SAM budeš spreman na to.

Jako dobro iskomponovana pesma.

Demether – Sunca kapGrupa_DEMETHER

A šta očekivati drugo od vrsnog muzičara kao što je Damjan Deurić. Jeste, očekivao sam od svih pesama na ovom albumu da budu izrazito neobične, kako bi parirale poduhvatu. Takođe, jeste, ova pesma, meni barem, ne odaje takav utisak. Ali, pesma je PRELEPA! Jedna od onih koju čovek preslušava iznova i iznova. Držim već skoro 10 godina, kolko je prošlo od momenta kada sam prvi put slušao Demether, da je Damjan Deurić trenutno najmuzikalniji, najmaštovitiji klavijaturista i svirač hemonda u Srbiji. Bezobrazno držim! Sa svom svojom malenkošću.

Vokal savršen! Retko se koji bend može okuražiti i ne zamuljati ženski vokal u produkciji. Demether može, jer ima vrsnu pevačicu!

Heaven Rain – Dva

Ušećerena pesmica! Kao i svaka ovog benda. Što se tiče tretmana teksta – ma kakav tretman? :)

Biraj deo reči koji daje prostor za lepu melodiju i blagu ritmičnost, i aj zdra’o!

Ali, opet, muzika ovog benda maltene mi luči dodatnu pljuvačku, a to jedino moje omiljene bombone mogu! Ljudi sigurno misle da tu dodatnu pljuvačku sad koristim da prospem po ovom bendu. Neću se ni truditi da ubeđujem da nije tako!

Čuvši „Beauty of you“ i „Go away“, zaprepastio sam se kako može postojati bend koji tolko obiluje slatkim melodijama i prostim harmonijama, a bez trunke neprijatne trivijalnosti! I dalje se pitam kako to uspeva Heaven Rain-u! Čak sam se i obratio momcima porukom na njihovom myspace profilu, još odavno. IzrazMilan_B_Popovic_fotografijaio sam zadivljenost njihovom muzikom. Tako je i u ovom slučaju!

Zaključiću pretpostavkom da ne postoji na ovom svetu bend koji ima tako čist i prelep muzički jezik!

Došao sam do kraja ovog magičnog putešestvija. Još jednom bih pružio ruku svim bendovima, koji nisu imali nimalo lak zadatak, i čestitao manje/više svima na lepom uspehu u tome. Da li ponoviti ovaj projekat? Ja bih rekao ne. Dovoljan je jedan da se pokaže i pruži podrška i ljubav rokenrolu domaćeg govornog područja.

Milane, hvala ti što si nam priredio ovaj dragulj! I trostruko hvala bendovima koji su pomogli u tome!

Album „Vreme brutalnih dobronamernika“ možete besplatno skinuti u mp3 formatu na sajtu i uživati u nesvakidašnjem zvuku svakidašnjih i veoma kvalitetnih bendova u nas. Pratite i podržavajte domaću rock/metal scenu!

rating5

 

Recenziju napisao Matija Anđelković

{jcomments on}

KOMENTARI

Komentari koji budu sadržali reklame, vređanje na bilo kakvim osnovama, provokacije i sl. biće obrisani!

Ostavi Komentar

Tvoja email adresa neće biti objavljena. Potrebni podaci su markirani *

POŠALJI